Lekovita i značajna biljka, trnjina (Prunus spinosa L.) eng. Blackthorn, prema nomenklaturi ima više naziva, a neki od njih su: crni trn, divlja šljiva, drača, gloginja. Ima širok spektar rasprostiranja pa se tako nalazi i na više kontinenata: Severna Amerika, Europa, Afrika, Azija.
S obzirom na to da je veoma otporna na uslove staništa, obitava na brežuljcima, na neplodnim, osunčanim zemljištima koja su dobro drenirana, pored puteva, na kamenjarima.
Karakteristike trnjine
Trnjina dobro podnosi visoke, ali i veoma niske temperature, čak i -25º C. Prema naučnoj klasifikaciji, pripada porodici ruža Rosaceae, a rodu Prunus kao i sve šljive. Trnjina predstavlja trnoviti razgranati grm koji može da naraste 4-5 metara visine, prema nekim podacima čak i 6-7 metara.
Ima dug životni vek, 60 godina i više. Poseduje tamnosmeđu, gotovo crnu koru, listovi su jajoliki, sa prisutnim dlačicama na naličju, dok je obod lista nazubljen. Karakteristično je zastupljena metamorfoza listova u trnove. Listovi poseduju velike količine vitamina C, a kao i cvetovi upotrebljavaju se za pripremu čaja. Grm trnjine je listopadan, listovi postepeno požute u jesen da bi u zimu grm ostao bez lišća u potpunosti i tada najbolje uočavamo tamnosmeđu, gotovo crnu koru drveta.
Cvetovi su pojedinačni, rastu na kratkim cvetnim stapkama, oprašuju se insektima. Cvet je dvopolan, sa karakterističnim mirisom na badem. Cvetanje se odvija u aprilu i maju i to pre samog listanja. Izuzetno vredni izvori nektara i polena nalaze se u cvetovima. Plod trnjine su gorke koštunice, kiselog ukusa veličine oko 1 cm. Plodovi postaju slađi nakon prvih mrazeva. Plodovi trnjine sadrže različite materije: organske kiseline, vitamin C, tanine, vitamin E, A, B6, ugljene hidrate, minerale, gorke materije.
Od bolesti najpodložnija je delovanju različitih vrsta gljivica, a naročito je napada parazitska gljivica, Taphrina pruni koja uzrokuje oboljenje rogač šljive pogotovo na plodovima. Ovo oboljenje se manifestuje deformacijom plodova koji su kao spljošteni, boja im je svetlozelena, a zatim pocrne, grane se lako lome. Pored ove gljivice napadaju je i uši (Aphididae) te larve raznih leptira iz reda Lepidoptera koji se hrane lisnom površinom.
Trnjina dobro sagoreva pa se koristi kao ogrev, idealna je kao samostalni ukrasni grm i živa ograda. Veoma je efikasna u sprečavanju erozije tla. Trnjina se može razmnožavati reznicama koje uzimamo u rano leto ili setvom semenki. Ono što je vrlo važno jeste da se pravilno i pravovremeno orezuje.
Lekovita svojstva trnjine
Ova biljna vrsta ima veoma izražena lekovita svojstva. U lekovite svrhe se koriste gotovo svi delovi biljke – list, cvet, plod, koren, kora. Najviše se pripremaju čajevi od listova, cvetova i plodova trnjine. Čajeve od listova i cvetova trnjine ne smeju upotrebljavati trudnice i deca.
Oparak odnosno čaj od same kore trnjine se upotrebljava za lečenje groznica. Pored čaja, takođe se pripremaju i sirupi, kompoti, sokovi, pekmezi. Pripremljeni oparak, odnosno čaj od listova trnjine, ima različite namene te se tako primjenjuje kod ljudi koji imaju problema sa prostatom i mokraćnim putevima.
Sami cvetovi imaju više lekovitih osobina te se upotrebljavaju kao laksans, diuretik, za probavne smetnje, kod grčeva, za pročišćavanje krvi kao i za efikasno lečenje kašlja. Primenu je našla i u dermatologiji kao i kod želučanih problema. Pripravci od cvetova trnjine u značajnoj meri smanjuju probavne smetnje.
Cvetovi trnjine za pripremu čajeva beru se u aprilu i maju, kada se još nisu u potpunosti otvorili. Nakon berbe cvetovi se suše u hladu. Preporučuje se da budu upotrebljeni u kratkom vremenskom periodu s obzirom na to da se ne mogu dugo čuvati. Dužim čuvanjem gube svoja medikamentna svojstva.
Plodovi trnjine su okrugle, sitne, pepeljaste koštice sa značajnim lekovitim osobinama, te se od njih prave različiti pripravci koji su pronašli svoju primenu u lečenju mnogih upalnih stanja. Koriste se kako sveže tako i sušene koštunice trnjine. Koštunice trnjine mogu da se suše u hladu, ali i u rerni ili nekoj sušari.
Čaj od cvetova trnjine
Za pripremu ovog čaja potrebno je 1 čajnu kašiku (oko 10 g) cvetova trnjine preliti sa 100 ml ključale vode. Ostaviti da odstoji neko vreme, minimalno 15 minuta kako bi cvetovi otpustili lekovitu aktivnu materiju. Nakon toga procediti i piti 2 puta dnevno bez upotrebe šećera ili nekog drugog zaslađivača.
Pored čaja od listova se, takođe, na sličan način može pripremiti i čaj od sušenih plodova trnjine. Razlika je u tome što određena količina sušenih plodova vri u određenoj količini vode (250 ml vode i jedne četvrtine čajne kašike sušenih plodova trnjine) nekoliko minuta, procedi i pije tokom dana.
Pekmez od trnjine
Pekmez od trnjina je izuzetno vredan pripravak kod želučanih tegoba, a za njegovu pripremu potrebno je prikupljene plodove trnjine oprati, te ostaviti 24 sata potopljene u vodi. Nakon toga ih procediti te preliti vodom i staviti da se kuvaju sve dok ne omekšaju.
Nakon što plodovi omekšaju, pasirati ih i dodati šećer. Na jedan kilogram plodova dodaje se 250 g šećera. Ovu masu treba kuhati dok se ne zgusne. Dobijeni vrući pekmez sipati u vruću staklenu ambalažu te primjenjivati 1 kašiku pekmeza dva puta na dan nakon jela.
IZVOR: Agromedia.rs (EŠ)
