AKO STE PRELEŽALI KOVID, NAJGORE NIJE PROŠLO: Evo šta morate da znate o post kovid sidromu – kako bi reagovali na vreme!

AKO STE PRELEŽALI KOVID, NAJGORE NIJE PROŠLO: Evo šta morate da znate o post kovid sidromu – kako bi reagovali na vreme!

Kako lekari sve više saznaju o kovidu 19, tako postaje jasnije da je u pitanju podmukla bolest. Infekcija ostavlja posledice po ceo organizam, pa se pacijentima sve češće dijagnostikuje “post kovid sindrom”.

Svedoci smo poslednjih meseci da ljudi koji su preležali kovid infekciju, njen blaži, umereni ili teži oblik – imaju nedeljama, pa i mesecima propratne simptome infekcije, koji nisu nimalo zanemarljivi, a neki od njih mogu biti i veoma opasni. 

Oporavak nakon kovid infekcije, kod jednog broja ljudi traje izrazito dugo, a rekonvalescentni period može da se produži i do nekoliko meseci, dok se telo ne vrati u formu. 

Nakon kovid infekcije, ljudi najčešće osećaju zamor, kratak dah, malaksalost, učestale glavobolje, probleme sa varenjem…Ali, postoje i mnogo teži i opasniji simptomi, koji se jednim imenom nazivaju post kovid sindrom, piše na sajtu Zavoda za zaštitu studenata.

Simptomi vezani uz navedeni sindrom nisu naivni – otežavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Zanimljivo je da se post kovid 19 sindrom ne događa samo osobama koje su imale teži oblik bolesti, već se često viđa i kod osoba koje su imale blagi oblik.

Mehanizam nastanka dugotrajnih posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2 na ljudsko zdravlje i dalje nije sasvim jasan. Logična su razmišljanja da je glavni razlog dugotrajnog trajanja simptoma povezanih s post kovid 19 sindromom zapravo prikrivena infekcija u organizmu koja dovodi do prolongiranog imunološkog odgovora organizma.

Snaga našeg imunološkog sistema je ogromna. U gotovo 95% slučajeva on uspešno pobeđuje SARS-CoV-2, koji, osim u izuzetnim slučajevima, ne uspe proći ni prirodne barijere našeg organizma, poput npr. nosne i usne sluznice.

Ali “slomom” prve linije obrane bitka se nastavlja, a organizam aktivira sledeću fazu urođenog (nespecifičnog) imuniteta koju započinju ćelije poput makrofaga i T-limfocita nakon što iz okolnog tkiva ili cirkulacije dođu na mesto infekcije. S druge strane, infekcija virusom uobičajeno rezultuje smrću ćelije i umnožavanjem virusa, a lokalno oslobođeni citokini dodatno aktiviraju još ćelija sa ciljem da se direktno neutrališe virus i uklone ostaci raspadnutih ćelija (fagocitoza). Za optimalno funkcionisanje ovih linija odbrane važni su dobre životne navike, zdrav stil žovota i adekvatan unos svih potrebnih zaštitnih materija (vitamini , minerali) kako bi se „ojačao“imunitet.

Sledeća linija obrane aktivira sistem specifične imunosti s dominantnim mehanizmima stvaranja specifičnih antitela i citotoksičnih limfocita koji treba da nam obezbede brzu i adekvatnu zaštitu pri ponovnom susretu sa virusom u budućnosti.Ovaj nivo odbrane stičemo na dva načima-ako prebolimo inekciju ili vakcinacijom.

Nažalost, reakcija našeg imunološkog sistema u borbi sa SARS-CoV-2 može postati nekontrolisana i prekomerna što predstavlja glavni činilac pokretanja kaskade promena koje mogu dovesti do sistemskog multiorganskog oštećenja i smrtnog ishoda. Najveći broj obolelih ipak uspešno savlada infekciju ali, na žalost , veliki broj njih ima izvesne posledice u vidu progresivnog oštećenja različitih organa a i zvestan broj ima simptome i znakove tzv. post kovid sindroma koji značajno utiču na kvalitet života.

Razumevanje niza simptoma vezanih uz post kovid 19 sindrom nemoguće je bez poznavanja uticaja virusa SARS-CoV-2 na male krvne sudove i na procese zgrušavanja krvi. Cela kaskada procesa vezanih uz navedeno dovodi do poremećaja mikrocirkulacije praktično svih organa, a u najdramatičnijim slučajevima do ispoljavanja plućne embolije ili moždanog udara.

Najčešći simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata nakon preležane tzv.blage i umereno teške akutne faze kovida 19 koji se najčešće viđa u populaciji mladih odraslih osoba u koje spadaju i studenti, uključuju dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha,bol ili stezanje u grudima, lupanje srca/tahikardija,poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolje.

Rezultati studije iz Italije su pokazali da je dva meseca nakon prvih simptoma kovida 19 svega 12,6 % osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32 % ispitanika imalo je jedan do dva simptoma, dok je njih 55 % bilo s tri i više simptoma. Autori studije kao najčešće simptome navode opštu slabost koja se javljala kod 53,1 % ispitanika, subjektivni osećaj nedostatka vazduha (dispneja) u 43,4 % ispitanika, bol u zglobovima u 27,3 %, dok je bol u grudima postojao kod 21,7 % ispitanika. Takođe je utvđeno postojanje posledica na aarterijama i u krvnom sistemu , poput stvaranja krvnih ugrušaka i problemima sa dubokim venskim sistemima.

Najčešći simptomi koji se primećuju kod osoba koje su preležale kovid 19 vezani su za disajni sistem, a manifestiraju se kao subjektivni osećaj otežanog disanja, boli u grudima ili suvog kašlja, iako se standardnim dijagnostičkim procedurama ne nalazi poremećaj strukture ili funkcije pluća.

Uticaj SARS-CoV-2 na na srce je predmet je brojnih rasprava, posebno vezanih uz povratak sportista na sportske terene nakon preležanog kovida 19. Radeći detaljne kardiovaskularne preglede kao i magnetsku rezonancu sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovida 19, autori jedne studije su zaključili da znakovi akutne upale miokarda (miokarditis) postoje kod kod svega 1,4 % sportista . Ranije objavljivani rezultati magnetske rezonancije srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 u suprotnosti su s upravo navedenim rezultatima, a autori tog članaka su utvrdili da u gotovo 40 % njihovih ispitanika postoji kardiološko oštećenje, najčešće perikarditis (upala ovojnice koja oblaže srčani mišić).Simptomi perikarditisa obično se manifestuju kao bol ili stezanje u grudima, koja se može pogoršavati pri dubokom disanju, što je zapravo jedan od opisanih simptoma post kovid 19 sindroma.

S druge strane neurološki simptomi (glavobolja,nesanica, znojenje, poremećaj funkcije kranijalnih nerava,poremećaji pamćenja, pažnje, percepcije konvulzije, paraliza itd.) imaju takođe veliku učestalost i predstavljaju značajan problem kod osoba koje su prebolele kovid 19. Nedavno objavljen rad koji je analizirao mlađu populaciju osoba koje su prebolele infekciju utvrdio je da 78% pacijenata čak tri meseca nakon što su izišli iz akutne faze bolesti ima blage kognitivne poteškoće uključujući deficite pamćenja, pažnje, percepcije, itd.Učestalost pojave i širok dijapazon neuroloških simptoma sve češće se opisuju kao poseban entitet- neurološki post kovid sindrom.

Uz navedeno, primećena su brojna stanja iz domene psihijatrije poput demencijama sličnih sindroma, anksioznosti, depresije, PTSP-a.

Zbog navedenog brojni zdravstveni sistemi širom sveta počeli su da formiraju multidisciplinarne timove stručnjaka koji će brinuti o bolesnicima s post kovid 19 sindromom i tako im omogućiti celovit dijagnostički pristup , pravovremenu prevenciju komplikacija i optimalno lečenje.

Izvor: stil.kurir.rs

Close Menu